Ne znam da li me išta više iznervira no kada mi roditelji kažu kako treba da gledam za koga se udajem, da ne bude “slepac”, da ne moram da se mučim celog života, da oči držim širom otvorene i ostale slobodno ću reći gluposti.
Činjenica je da treba gledati za koga se udaješ, ali treba gledati da on bude ČOVEK, a ne gledati ono na šta moji roditelji ciljaju. To što je njima najvažnije meni je najmanje, zato što želim čoveka sa kojim ću da stvorim srećnu porodicu pre svega.
Vrlo dobro znam šta ne želim. Ova naša porodica, međusobni odnos mojih roditelja, zatim njihov odnos sa mnom i bratom jesu definitivno dobar primer onoga što ne želim. Zahvalna sam im na svemu što su nam pružili. A ujedno i zameram što nikada nismo osetili tu porodičnu toplinu, razumevanje, podršku, što se više ponašaju jedno prema drugom kao neprijatelji, a ne bračni partneri. Zbog svega toga dobro znam šta želim od budućeg muža, a to nikako nije njegova finansijka i materijalna moć.
izvor:ispovjesti.com
Nema komentara:
Objavi komentar