Dečak koji ne ume da kontroliše agresivnost: Čupa, udara i grize sopstvenu majku zalost..

Bobi iz Sauthemptona u Engleskoj jedna je od žrtava nasilja dece nad roditeljima. Njen devetogopdišnji sin Džej-Džej konstantno je nasilno napada – udara je i gura je, baca stvari na nju gađajući je u glavu i zlobno je vuče za kosu. Zbog njega su njegove dve učiteljice završile u bolnici.

BOBI NIJE LAKO DA SE ODBRANI OD SVOG NASILNOG SINA

Džej-Džej izgleda kao mirni devetogodišnji anđeo i sa strane mnogima deluje kao da se slaže sa majkom, ali je njihov odnos u stvari veoma uznemirujući.

Zapravo su trenuci mira i ljubavi između njih dvoje veoma retki. Bobi je žrtva nasilja deteta nad roditeljem, posebne vrste nasilja o kojem žrtve veoma retko pričaju.

Njen sin, Džej-Džej, konstantno se ponaša nasilno prema njoj – udara je i gura je, baca stvari ne nju i vuče je za kosu. Jednom prilikom je čak pokušao i da je izbode i planirao je da je ubije.

Ali ona nije redak slučaj kada se radi o nasilju dece nad roditeljima. Prema dokumentarcu televizije „Channel Five“, „My Violent Child“, koji za cilj ima da poruši ovaj tabu, linije za pomoć pozove 11.000 roditelja godišnje.

Uprkos tome što ju je sin namučio, ona želi da mu pomogne.

– Džej-Džej ima užasan temperament. On izgleda sasvim normalno, ali se u njegovoj glavi mnogo toga zbiva. Jednom se zabarikadirao u svoju sobu, ne bira koga će da udari, udara mene, vuče me za kosu. Jednom je pokušao da me izbode i isplanirao je da me ubije u sred noći. Ali ja se toliko dugo borim sa takvim ponašanjem da sam postala imuna na njega – priča Bobi.

U jednom od intervjua rekla je da su morali da sakriju sve oštre predmete od njega.

– Morali smo da sakrijemo sve noževe, makaze, bilo šta oštro. Rekao je svojoj sestri da mu nabavi nož i da će me izbosti uveče na spavanju. Ona je prestrašena došla da mi kaže šta joj je rekao, ali sam je smirila rekavši joj da ne bi imao čime to da uradi – kaže Bibi.

Džej-Džej ima nekoliko dijagnoza – hiperaktivni poremećaj, poremećaj suprotstavljanja iz prkosa i opsesivno-kompulzivni poremećaj. Ali od kojeg god sindroma da pati, on je svestan da nije kao ostala deca.

– Mama bi me verovatno opisala kao veoma čudno dete. Ponekad vičem na ljude i nazivam ih pogrdnim imenima. I mogu i da povredim ljude. Ponekad kad sam veoma ljut mama me naziva Neverovatnim Hulkom – kaže Džej-Džej.

On je u stalnom konfliktu i sa očuhom, Lijem.

– To je grozno. Mislim da nema mnogo ovakve dece. Imao sam mnogo ružnih iskustava s njim. Jedno od najgorih je bilo kada mi je osveživač vazduha poprskao u oči – kaže Li.

Video koji je snimljen Bibinim telefonom prikazuje se tokom dokumentarca i uhvatio je jedan od Džej-Džejevih izliva besa.

U videu se vidi kako svom svojom snagom udara majku i grabi je za kosu vičući „Mrzim te“.

Bobi pokušava da se oslobodi, a onda ga umotava u jorgan i iznosi napolje. Ali on kipteći od besa počinje spolja da lupa u prozor.

Njegovo nasilno ponašanje zapaženo je i u školi, zbog čega je izbačen iz nje.

– Polomio sam učiteljicin ručni zglob, a drugoj sam skoro oštetio mrežnjaču. Obe su završile u bolnici. To je najgore što sam uradio – kaže Džej-Džej.

Bobi je njegovo nasilno ponašanje počela da primećuje još dok je bio beba i ono se s godinama pogoršavalo.

Osim što je nasilan, često je i neposlušan i voli da se inati. Kada Bibi za dva sata uspe da mu obuje patike ili jaknu, ona je srećna, jer je to prilično brzo u odnosu na neke dane.

Bobi ga je šest meseci podučavala od kuće, a onda ga je upisala u novu školu. A uz pomoć stručnjaka za odgajanje dece, Ajslija Daunija i Angele Bejts, uspela je da mu malo koriguje ponašanje.

Bobi mu je dala više nezavisnosti i slobode, ali je ustanovila i čvrsta kućna pravila. Džej-Džej je još uvek sklon ispadima, ali polako uči da kontroliše svoju agresivnost.

Izvor.zena.blic.rs