Simptoni posleporođajne depresije dal i kod vas imaju..

Sve je bilo super. Volite se, već neko vreme ste u vezi, rešili ste da dobijete dete, dobili ste dete. Svi razlozi za sreću su, čini se, tu. Samo što se pojavio i razlog za nesreću – bauk zvani postporođajna depresija. Tada bračni život, ma koliko se supružnici voleli i ma koliko dete koje su dobili bilo željeno od oboje, može postati pravi pakao. Posleporođajna depresija je niz emocionalnih promena i promena u ponašanju majke koje se mogu javiti nakon porođaja, a pripisuju se mnogim biohemijskim i psihološkim promenama povezanim s rađanjem deteta.

Tačan uzrok posleporođajne depresije još uvek nije potpuno poznat. Prema nekim istraživanjima, uzrok posleporođajne depresije treba tražiti u naglom padu visine hormona u telu majke nakon porođaja. Tokom trudnoće, visina estrogena i progesterona je i deseterostruko veća od normalne, a zatim u roku od tri dana nakon porođaja visina tih hormona, kao i endorfina, kortizola i prolaktina pada na visinu pre trudnoće.

Uzrok

Uz navedene biohemijske promene u telu majke, događaju se i psihološke promene koje još više povećavaju verovatoću pojave posleporođajne depresije. Iscrpljenost nakon porođaja, stres i nedostatak sna u prvim nedeljama života novorođenčeta takođe mogu biti činioci koji mogu uticati na pojavu ovog poremećaja.

Najveći rizik od pojave posleporođajne depresije postoji kod majki koje su u prošlosti već imale problema s depresijom ili osećajima teskobe, kao i kod onih kod kojih je zabiležena posleporođajna depresija u nekoj od prethodnih trudnoća.

Vrste posleporođajne depresije

Prema intenzitetu simptoma posleporođajne depresije, vremenu trajanja istih te opasnosti po zdravlje majke i deteta, posleporođajnu depresiju možemo podijeliti u tri glavna dela:

posleporođajnu tugu ili „baby blues„, posleporođajnu depresiju i posleporođajnu psihozu.

Posleporođajne tuga

Ovo je blagi oblik posleporođajne depresije i ne predstavlja ozbiljnu opasnost. Istraživanja pokazuju da se javlja kod gotovo 80% majki. Pojavljuje se u prvoj nedelji nakon porođaja i manifestira se osećajem tuge, teskobe, čestim plačem bez nekog vidljivog razloga i problemima u spavanju. Simptomi uglavnom nestaju nakon nekoliko dana i bez medicinskog lečenja. Majkama se u ovom periodu može pomoći emocionalnom podrškom, prikladnom pomoći oko novorođenog deteta i ostalih kućnih poslova.

Posleporođajne depresija

Ako simptomi tuge i teskobe potraju i duže od dve nedelje nakon porođaja, potrebno je posetiti lekara jer postoji opasnost da se razvila posleporođajna depresija. Simptomi posleporođajne depresije mogu se javiti odmah nakon trudnoće, ali i do nekoliko meseci nakon poroda. Ovo je daleko ozbiljniji problem od posleporođajne tuge i zahvata otprilike 10-15% majki.

Najčešći simptomi su česte promene ponašanja, često plakanje, razdražljivost, umor, kao i osećaji krivice, teskobe i nemogućnosti brige za sebe i za dete. Lečenje psihoterapijom i antidepresivima često je vrlo uspješno.

Posleporođajne psihoza

Ovo je najteži i najozbiljniji oblik posleporođajnog stanja i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ovaj oblik je relativno redak i pojavljuje se kod jedne od 500 majki nakon porođaja. Simptomi uključuju izraženu nervozu i razdražljivost, zbunjenost, nesanicu, paranoju, haluciniranje, hiperaktivnost, ubrzani govor, a javljaju se uglavnom ubrzo nakon porođaja, vrlo su intenzivni i mogu trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Hitna medicinska pomoć potrebna je jer postoji velika opasnost od samoubistva ili nanošenja povreda detetu. Potrebno je bolničko lečenje majke i terapija lekovima.

Simptoni posleporođajne depresije

Od velikog broja simptoma posleporođajne depresije vredi spomenuti sledeće:

• izrazite promene u raspoloženju, od vrlo dobrog raspoloženja do velike tuge
• pretjerano spavanje ili nesanica (nevezana uz detetove potrebe)
• promene u apetitu
• Hronično iscrpljivanje ili hiperaktivnost
• osećaj nemogućnosti suočavanja sa svakodnevnim problemima
• razdražljivost
• negativne misli
• teškoće u pamćenju i koncentraciji
• gubitak samopouzdanja
• osećaji krivice, nemoći
• usamljenost
• plakanje bez razloga
• strah od kontakta sa drugim ljudima
• osećaj nemanja ljubavi prema detetu ili rodbini
• teskoba i napadi panike
• tuga i preterani plač
• gubitak interesa za hobije i druge svakodnevne aktivnosti

Kako lečiti posleporođajnu depresiju?

Moguće je da simptomi posleporođajne depresije nestanu i bez lekarove pomoći do tri meseca nakon porođaja. Međutim, kako je već spomenuto, ako simptomi posleporođajne tuge potraju duže od dve nedelje ili počnu uticati na normalan svakodnevni život, potrebno je obavezno potražiti lekarevu pomoć i to po mogućnosti odmah nakon pojave simptoma. Jedan od prvih koraka u lečenju posleporođajne depresije je uzimanje antidepresiva. Ako majka doji, potrebno je posavetovati se lekarom o načinu uzimanja i izboru vrste antidepresiva, jer antidepresivi preko majčinog mleka dospevaju i do novorođenčeta.

Kod nekih antidepresiva radi se o vrlo malim količinama, pa se smatra da od njih ima više koristi nego štete, no postoje i oni koji mogu ozbiljnije kontaminirati majčino mleko i naškoditi detetu. U kombinaciji s antidepresivima, preporučuje se i lečenje psihoterapijom. Lekar može majku uputiti kvalifikovanom psihologu ili psihijatru, koji će joj dati emocionalnu podršku kao i pomoć u razumevanju njenih osećanja. Kod posleporođajne depresije potrebna je korisna kognitivna psihoterapija.

Cilj te terapije je promeniti negativne načine razmišljanja i osećaja majki i naučiti ih da razmišljaju pozitivno i konstruktivno.

Može li se sprečiti pojava posleporođajne depresije?

Budući da istraživanja pokazuju kako je posleporođajna depresija usko vezana s promenama u visini hormona nakon porođaja, prevencija ili sprečavanje pojave posleporođajne depresije verovatno nije moguće. Međutim, to ne znači da ne postoje pristupi koji mogu pomoći u obrani od tog poremećaja.

Preporučljivo je naučiti što se više može o biohemijskim i psihološkim promenama koje mogu nastupiti tokom trudnoće, poroda i roditeljstva. Takva saznanja može uvelike pomoći u razvijanju realnih očekivanja za majku i za dete. Ako je moguće, majka bi trebala razgovarati s ostalim trudnicama i majkama i njihovim iskustvima.

Kako sama majka može pomoći, a kako može pomoći porodica?

Uz medicinsku pomoć, svaka majka za vreme leečenja može na razne načine pomoći i sama sebi. Evo nekoliko saveta upućenim majkama:

• odvojite vremena za svakodnevni izlazak iz kuće
• dopustite članovima porodice da vam pruže emocionalnu podršku, kao i svaku drugu vrstu pomoći
• ne pokušavajte sve uraditi same
• svakodnevno vežbajte
• uzimajte vitamin B6
• ne zaboravite da neki bolovi (npr. glavobolje) ne moraju biti znak neke ozbiljne bolesti (npr. tumora)
• izbjegavajte stroge dijete jer hipoglikemija (niska količina šećera u krvi) može imati loš uticaj na vas
• ne zabrinjavajte se manje važnim stvarima koje ne moraju biti završene istog trenutka
• često dremajte kako biste odmorili organizam
• pokušajte ostati uključeni u aktivnosti koje ste radili i pre porođaja

U slučaju da postoji sumnja u pojavu posleporođajne depresije, od velike pomoći mogu biti i članovi porodice, u slučaju pojave simptoma i znakova trebaju pravovremeno obavestiti lekara.

Važno je zatražiti lekarevu pomoć ako majka ima halucinacije i priviđenja koja uključuju dete i ako razmišlja o nanošenju povreda sebi ili svom detetu. Nadalje, članovi porodice trebaju imati na umu da je takva vrsta depresije privremena i da to nije znak slabosti. Porodica bi trebala majci pomoći u kupovini, čuvanju deteta i održavanju kuće. Ponekad će majka želeti samoću, ali je bitno da joj članovi porodice i prijatelji daju na znanje „da su tu“.

izvor:kucnilekar.com