Glavobolje: Šta je glavobolja

Glavobolja kao simptom ili bolest, šta je zapravo glavobolja?

Glavobolja (Cephalea, Cephalalgia, grčka reč) je bol ili bolna senzacija u predelu glave i delova vrata koja, u odnosu na svoj nastanak i trajanje, može biti akutna ili hronična. Iako je nekada prateći simptom druge bolesti, često je glavobolja i bolest za sebe.

Glavobolje su jedan od najčešćih oboljenja koji pogađaju ljudsku rasu. Najfrekventnije se javljaju u dobi između 25. – 35. god, češće kod žena, nego kod muškaraca i dece.

Kao i u drugim delovima tela, bol, ili bolne senzacije, daju one strukture koje imaju senzitivne bolne završetke. Sam mozak nije osetljiv na bol. Međutim, neke strukture glave i vrata jesu, te prilikom bilo kakvih njihovih nadražaja mi imamo svesnu percepciju bola, koju nazivamo glavoboljom. Na glavi imamo više struktura koje reaguju bolom, a to su ekstrakranijalne strukture kao: koža, potkožno tkivo, mišići, tetive, arterije, nervi, zubi, srednje uho, površina usana, nosne šupljine, periostijum lobanje, oko, kao i  unutarlobanjske strukture: sinusi, velike arterije mozga, moždane ovojnice, senzitivni nervi…

Simptomi – Glavobolja kao simptom ili bolest, lokalizacija i karakteristike bola

Doktore, imam bol u glavi; boli me mozak; imam pritisak u glavi i hoće da eksplodira!, česte su reči pacijenata koji posećuju lekare tražeći pomoć. Nekada im je vrlo teško da opišu karakteristike svojih tegoba, kao što je i doktorima nekada teško da razumeju simptome svojih pacijenata. Pa šta zapravo karakteriše glavobolje?

Glavobolja kao simptom, karakteriše bol u glavi (i/ili vratu), i najčešće je bezazlena po poreklu, ali nekada, naročito ukoliko se javi iznenada, praćena poremećenim stanjem svesti ili drugim neurološkim poremećajem, može biti i simptom drugoga ozbiljnog oboljenja kao što je prskanje aneurizme (proširenog krvnog suda) u mozgu, što predstavlja urgentno stanje u neurologiji. Po načinu pojave, glavobolja može biti akutna (naglo nastala glavobolja), ili hronična (podrazumeva trajanje više dana u mesecu, najčešće više od petnaest dana u toku meseca u poslednjih tri meseca).

Lokalizacija i karakteristike bola (glavobolje)  i pratećih simptoma

Nekada je vrlo teško odrediti mesto glavobolja, pogotovo ako znamo da se bol “projektuje” putem projekcije nerva koji ga prenosi, tako da vrlo često lokalizacija bola može i da “zavara” mesto porekla bola. Ipak, ono što je tipično za migrenu, jeste da najčešće boli jedna polovina glave, primarno predeo slepoočnice, a bol ima karakteristiju pulsirajućeg.

Ipak, karakteristično je za “obične” tenzione glavobolje da boli cela glava, umerenog intenziteta, bol je kontinuiran, obručnog tipa, mada je nekada i jednostran.

Nekada je moguće da pacijent “prstom” pokaže gde ga boli glava, što se dešava opet kod retke glavobolje koja se naziva “Numularna glavobolja”, gde se bol jasno locira, a bolni predeo je veličine metalnog novčića.

Takodje, preciznija lokalizacija bola je moguća i kod tzv. neuralgičnih glavobolja, koje se karakterišu iznenadnim i jakim glavoboljama, kao “udar groma”, sekantnim i kratkotrajnim bolovima predela lica (trigeminalna neuralgija), predela potiljka (okcipitalna neuralgija), predela uha (neuralgija nervusa intermedijusa), predela grla (glosofaringealna neuralgia), ili na mestu ranije ospe Herpes Zoster-a (postherpetična neuralgija).

Bolovi drugih predela glave, kao bolovi zuba, viličnog zgloba (disfunkcija temporo-mandibularnog zgloba), oka (najčešće glaukom), sinusa (najčešće frontalni sinusitis i maksilarni sinusitis), se često takodje mogu precizno locirati, što iskusnom kliničaru značajno pomaže u postavljanju dijagnoze.

Dugotrajni tupi bolovi predela vrata, koji se pogoršavaju pokretima glave često su porekla degenerativnih bolesti kičmenog stuba (diskus hernija cervikalnog predela kičmenog stuba…).

Tupe difuzne glavobolje koje imaju postepeno pojačanje intenziteta bola, i praćene su progresivnim neurološkim ispadima (slabost polovine tela, gubitak svesti, epileptički napad) mogu pak biti posledica tumora mozga ili nakupljanja krvi u unutarlobanjskom prostoru nakon povrede glave (hronični subduralni hematom), a ukoliko su praćene povišenom telesnom temperaturom, mogu biti posledica zapaljenja mozga i moždanih ovojnica (encefalitis i meningoencefalitis).

Simptome glavobolje često prate i drugi udruženi simptomi, kao što su mučnina i povraćanje (posledica nadražaja vegetativnog sistema,) kao i povećana osetljivost na svetlost, buku i mirise (fotofobija, fonofobija, osmofobija).

Glavobolji mogu da prethode simptomi kao što su  poremećaji vida, trnjenje lica i ekstremiteta ili njihova slabost, otežan govor, što je tipično za migrenu sa aurom.

Teški pulsirajući bolovi predela oka, praćeni suzenjem i crvenilom, trajanja i do tri sata, skoro sigurno karakterišu i predstavljaju simtome klaster glavobolje.

Glavobolje se po poreklu dele na primarne i sekundarne.

Primarne glavobolje su posebna oboljenja, i ne moraju biti udružene sa nekim drugim oboljenjem, dok su sekundarne glavobolje posledični simptomi nekog drugog oboljenja koje ih je i izazvalo.

Primarne glavobolje su svakako:

• Migrena (Migrena sa aurom, Migrena bez aure, Hronična migrena,Komplikacije migrene, Verovatna migrena, Epizodični sindromi koji mogu da budu udružni sa migrenom),
• Tenziona glavobolja (Retka i česta epizodična glavobolja tenzionog tipa, Hronična glavobolja tenzionog tipa, Verovatna glavobolja tenzionog tipa),
• Klaster glavobolja,
• I druge.

Sekundarne ili simptomatske glavobolje

• Glavobolja koja se pripisuje traumi ili povredi glave i/ili vrata;
• Glavobolja koja se pripisuje kranijalnim ili cervikalnim vaskularnim poremećajima;
• Glavobolja koja se pripisuje nevaskularnim intrakranijalnim poremećajima;
• Glavobolja koja se pripisuje supstancama ili njihovoj obustavi;
• Glavobolja koja se pripisuje infekciji;
• i druge.

Detaljnije: Vrste glavobolja »

Dijagnostika i lečenje glavobolja

Dijagnostičke procedure usmerene ka ispitivanju porekla glavobolja su brojne. Lekari se odlučuju o izboru metode na osnovu kliničkih manifestacija glavobolja. Često, ali ne i obavezno primenjivane dijagnostičke procedure su: biohemijske i analize krvne slike,  oftalmološki pregled, elektroencefalografija (EEG), kolor dopler ispitivanje krvnih sudova vrata,  kolor dopler ispitivanje krvnih sudova mozga (transkranijalni dopler), NMR ili CT glave i krvnih sudova, a u bolničkim uslovima i odeljenjima urgentne medicine analize cerebrospinalne tečnosti i angiografske dijagnostičke metode.

U zavisnosti od vrste glavobolje, intenziteta-jačine bola, te broja mesečnih napada glavobolja, svakako se razlikuje i terapijska procedura, koja se grubo deli na preventivnu (daju se lekovi koji trebaju da smanje ukupan broj napada glavobolja), kao i na akutnu (terapija izolovanog napada glavobolje). Obe terapijske forme imaju u svom “arsenalu” brojne lekove, koje doktor primenjujući terapijske protokole za svakog pacijenta posebno kreira.  Pored medikamentozne terapije primenjuju se i druge metode koje podrazumevaju primenu TENS, PENS, biofeedback procedura, neuromodulacije, ali i lečenje od strane lekara drugih specijalističkih grana, najčešće psihijatara. Nekada je neizbežna i neurohirurška procedura.

Pročitajte više: Lečenje glavobolja »

Kako naći rešenje?

Na vreme i ispravno prepoznata i adekvantno dijagnostifikovana i lečena glavobolja, značajno smanjuje rizik po zdravlje pacijenata, ali i poboljšava kvalitet života obolelih. U svetu postoji relativno mali broj usko specijalizovanih stručnjaka i institucija iz ove oblasti, kao što je Centar za glavobolje MediHelp, što svakako utiče na česte pojave neadekvatnih prepoznavanja i lečenja glavobolja, dovodeći obolele u životni rizik, naročito ako boluju od ozbiljnih simptomatskih glavobolja koje prate nekada po život opasne bolesti.

Izvor .medihelp.co.rs