Ranije je u kući stalno bila neka nervozna atmosfera. Galama ili tišina, uvek je bilo napeto. Ćutiš i trpiš. Nema smeha, vesele galame, muzike. Radni dan, subota ili raspust – isto. Prošle godine mi je umro otac. Danas gledam svoju decu kako se igraju, galame, srećni su do neba.
Čak i kad sam ja neraspoložena, oni su srećni i veseli i ništa ih ne remeti. U kući vlada spokoj. Volimo se. Znam da ne može, ali volela bih da moj otac vidi kako funkcioniše jedna srećna porodica. Puno si pogrešio. To ti nisam nikad rekla.
izvor:ispovjesti.com
Nema komentara:
Objavi komentar